Okri­vlje­ni u afe­ri „Te­le­kom” Oleg Ob­ra­do­vić i Mi­o­drag Iva­no­vić sa­slu­ša­ni su u Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, ka­da su ne­gi­ra­li da su po­či­ni­li zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i pri­svo­ji­li 2,3 mi­li­o­na eura. Is­tra­ga pro­tiv njih dvo­ji­ce po­kre­nu­ta je zbog tri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra iz 2005. go­di­ne, za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni. Oni su na sa­slu­ša­nju sa­op­šti­li da su sve od­lu­ke do­no­si­li ma­đar­ski dr­ža­vlja­ni, ko­ji su pri­va­ti­zo­va­li Te­le­kom.
Piperović je potvrdio da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić okri­vlje­ne ni­je ni pi­tao za Anu Ko­la­re­vić, se­stru pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ja se do­vo­di­la u ve­zu sa mal­ver­za­ci­ja­ma oko pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma.
Advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić, ko­ji sa ko­le­gom Dra­go­lju­bom Đu­ka­no­vi­ćem za­stu­pa Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća, po­tvr­dio je za „Dan” da su njih dvo­ji­ca da­li iz­ja­vu pred spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem u ve­zi in­kri­mi­na­ci­je ko­ja ih te­re­ti za na­vod­ne ne­za­ko­ni­to­sti po­vo­dom pri­va­ti­za­ci­je Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma.
– Tu­ži­la­štvo ih je po­ve­za­lo s ob­zi­rom na svoj­stvo ko­je su ima­li u vri­je­me pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma, tač­ni­je Oleg Ob­ra­do­vić je bio pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra Te­le­ko­ma, a Mi­o­drag Iva­no­vić di­rek­tor Mo­ne­ta. Sam dis­po­zi­tiv in­kri­mi­na­ci­je kon­ci­pi­ran je ta­ko da im od­u­zi­ma svoj­stvo slu­žbe­nih li­ca, iz raz­lo­ga što su i Iva­no­vić i Ob­ra­do­vić pre­u­zi­ma­li rad­nje uz sa­gla­snost i po na­lo­gu no­vih po­slo­da­va­ca, od­no­sno no­vih vla­sni­ka Te­le­ko­ma, a to su li­ca iz tre­će dr­ža­ve, u kon­kret­nom slu­ča­ju Ma­đar­ske. I la­i­ku je ja­sno, ta­kve rad­nje i u tom kon­tek­stu od­u­zi­ma­ju svoj­stva slu­žbe­nih li­ca i rad­nje ni­je­su pred­u­zi­ma­li u okvi­ru svo­jih ovla­šće­nja, već po in­struk­ci­ja­ma i u ko­mi­si­ja­ma u ko­ji­ma su glav­nu ri­ječ ima­li ma­đar­ski dr­ža­vlja­ni. To je prav­na abe­ce­da, o ko­joj, na­dam se, ne­će­mo ima­ti po­tre­be da ras­pra­vlja­mo pred su­dom i da će sve bi­ti za­vr­še­no ob­u­sta­vom tu­ži­lač­ke is­tra­ge – ka­žeo je Pi­pe­ro­vić.
Da bi ovo dje­lo po­sto­ja­lo, is­ti­če on, pret­po­stav­ka je da je ne­ko­me na­ne­se­na šte­ta.
– Ov­dje, u kon­kret­nom slu­ča­ju, i da su ra­di­li u okvi­ru svo­jih ovla­šće­nja, ne po­sto­ji šte­ta za Te­le­kom. A ako ne po­sto­ji šte­ta, on­da ne znam ot­kud za­bri­nu­tost za šte­tu ko­ja je na­sta­la ino­stra­noj fir­mi, ako pra­vo­sud­ni or­ga­ni te dr­ža­ve ni­je­su za­in­te­re­so­va­ni za vo­đe­nje bi­lo ka­kvog po­stup­ka. Što se ti­če da su mo­ji vla­sto­dav­ci pri­ba­vi­li se­bi ko­rist, ja­sno je i iz dis­po­zi­ti­va da za to ne po­sto­ji ni­je­dan kon­kre­tan do­kaz, što je i nor­mal­no, jer se u stvar­nom ži­vo­tu to ni­je ni de­si­lo. Uosta­lom, ka­da se či­sto za­nat­ski sa­gle­da dis­po­zi­tiv na­red­be, on­da je ja­sno da tu ne­ma ni­šta. To go­vo­rim iz lič­nog is­ku­stva i mo­je tu­ži­lač­ke prak­se. Jer, kad obič­no ne­što ne mo­že da se do­ka­že, ži­vot­ni do­ga­đaj ko­ji to­bo­že im­pli­ci­ra in­kri­mi­na­ci­ju opi­su­je se na dvi­je stra­ni­ce, a to je, is­ku­stve­no, sa­zna­nje da ni tu­ži­lac ne zna ka­ko tre­ba sro­či­ti ne­što iz če­ga bi pro­iz­i­šla osu­đu­ju­ća pre­su­da. Ja ra­zu­mi­jem za­in­te­re­so­va­nost jav­no­sti da se ta to­bo­žnja afe­ra ras­pra­vi, ali ne ra­zu­mi­jem da me­dij­ski pri­ti­sak mo­že i mo­ra da stvo­ri oba­ve­zu da se ne­što ra­di po­što-po­to. Ali mo­žda je bo­lje i ova­ko – na­vo­di Pi­pe­ro­vić.
Ob­ra­do­vić i Iva­no­vić su na sa­slu­ša­nju de­talj­no i is­crp­no od­go­va­ra­li na pi­ta­nja.
– Na sva pi­ta­nja su ima­li vr­lo ja­sne i ubje­dlji­ve od­go­vo­re. Na tu­ži­o­cu je da tvrd­nje ko­je su osta­le iz dis­po­zi­ti­va to do­ka­že. U tu­ži­la­štvu ima­ju oba­vje­šte­nje na­še kan­ce­la­ri­je da o svim is­tra­žnim rad­nja­ma oba­vi­je­ste bra­ni­o­ce i mi do da­nas ta­kve po­zi­ve ni­je­smo do­bi­li. In­te­res je, pri­je sve­ga mo­jih vla­sto­da­va­ca a i ši­re jav­no­sti, da se utvr­di pra­va isti­na ko­ja je ova­kva ka­kvom je ja pred­sta­vljam. Ne sum­njam da će do­ći dan ka­da će se sta­vi­ti tač­ka i na ovu na­zo­vi afe­ru. Zbog in­te­re­so­va­nja ko­je vla­da za tu na­zo­vi afe­ru, što je i in­te­res mo­jih vla­sto­da­va­ca ko­ji ne­ma­ju šta da kri­ju, bla­go­vre­me­no će­mo vas oba­vje­šta­va­ti o sva­koj rad­nji. Ina­če, oni su, iz­no­se­ći od­bra­nu, do u de­ta­lje po­me­nu­li sva li­ca ma­đar­ske na­ci­o­nal­no­sti ko­ja su uče­stvo­va­la u pre­go­vo­ri­ma oko pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma i na­ve­li, ta ista li­ca, po či­jim su in­struk­ci­ja­ma oba­vlja­li od­re­đe­ne rad­nje i pot­pi­si­va­li ugo­vo­re. Da­kle, na­gla­ša­vam, po­en­ta nji­ho­ve od­bra­ne je, a što je isti­na, da su svo­je po­na­ša­nje pri­la­go­di­li i po­stu­pa­li po in­struk­ci­ja­ma lju­di ko­ji su ku­pi­li Te­le­kom, što je i bio srž od­bra­ne i što is­klju­ču­je pro­tiv­prav­nost i pro­tiv­za­ko­ni­tost – re­kao je Pi­pe­ro­vić.
Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­va­ti­za­ci­ju Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma pra­ti­la ko­rup­ci­ja. Vla­sti SAD su utvr­di­le da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma Cr­na Go­ra pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura.
D.Ž.


Is­tra­ga u SAD

Prav­ni za­stup­nik ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti Ro­bert Dodž iz­ja­vio je da po­sje­du­ju do­ku­men­ta i do­ka­ze na osno­vu ko­jih su do­šli do za­ključ­ka da je Ma­đar te­le­kom sa vi­še od se­dam mi­li­o­na eura pod­mi­tio vi­še vla­di­nih zva­nič­ni­ka u po­stup­ku ku­po­vi­ne Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re 2005. go­di­ne, ali ta­da do­ku­men­ta ni­je­su bi­la do­stup­na jav­no­sti. Slu­čaj je okon­čan, a ame­rič­ki or­ga­ni su je­dan dio do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vi­li cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu. U me­đu­vre­me­nu su Doj­če te­le­kom i nje­go­va kćer­ka fir­ma Ma­đar te­le­kom pri­sta­li da pla­te sko­ro 100 mi­li­o­na do­la­ra da nju­jor­ški Okru­žni sud ne bi na­sta­vio pro­ces zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom ku­po­vi­ne cr­no­gor­skog te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ope­ra­te­ra. Doj­če te­le­kom je, na­vod­no, pre­ko svo­je po­dru­žni­ce Ma­đar te­le­kom cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma is­pla­tio vi­še­mi­li­on­ski mi­to, a u tu­žbi ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti je na­ve­de­no da su pod­mi­ći­va­nje u Cr­noj Go­ri u ime Ma­đar te­le­ko­ma omo­gu­ći­la tri di­rek­to­ra, i to pre­ko če­ti­ri la­žna ugo­vo­ra o kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma ukup­ne vri­jed­no­sti se­dam mi­li­o­na i 350.000 eura. Ob­ra­do­vić je, na­vod­no, su­pot­pi­snik dva, a Iva­no­vić jed­nog od če­ti­ri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra sklo­plje­na 2005. go­di­ne, za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni. Pri­tom, ka­ko je usta­no­vi­la ame­rič­ka ko­mi­si­ja, je­dan od ta dva ugo­vo­ra po­slu­žio je da se se­stri naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka vla­de is­pla­ti dio ili či­tav iz­nos. Ame­rič­ka ko­mi­si­ja u svo­joj tu­žbi tvr­di da je dva ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je u svom na­zi­vu ima­ju ri­je­či Sig­ma i Ro­li, sklo­pi­la kćer­ka kom­pa­ni­ja Ma­đar te­le­ko­ma. Ugo­vor sa Sig­mom sklo­pljen je u ma­ju 2005. go­di­ne, ali je da­ti­ran na 6. april 2005, ne­pun mje­sec da­na na­kon što je Ma­đar te­le­kom zva­nič­no po­stao ve­ćin­ski vla­snik Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma. Pot­pi­sao ga je je­dan od čla­no­va ta­da­šnjeg od­bo­ra di­rek­to­ra i Ob­ra­do­vi­ćev ko­le­ga Ta­maš Mor­vai, pro­tiv ko­jeg je Ko­mi­si­ja po­kre­nu­la tu­žbu. Vri­jed­nost tog ugo­vo­ra bi­la je 2,88 mi­li­o­na, od če­ga je „se­stri ta­da­šnjeg naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom” is­pla­ćen dio ili cio iz­nos od 580.000 eura.